Blog

Akordi promene: Političko buđenje Miss Americane

26. februar 2024.

Akordi promene: Političko buđenje Miss Americane

“Not a lot going on at the moment” – čini se kao rečenica koju ni u kom slučaju ne bismo mogli dovesti u vezu sa najvećom svetskom pop ikonom i ženom koja trenutno ima čak četiri Gremija za najbolji album godine, čija je koncertna Eras turneja postala najunosnija svih vremena, učinivši je prvom milijarderkom koja je do tog statusa došla zahvaljujući samo prihodima od muzike – Tejlor Svift.

Who is Taylor Swift, anyway?

Tejlor Svift je rođena 1989. godine u Vest Redingu u Pensilvaniji. Još u detinjstvu iskazala je ljubav prema kantri muzici, te se sa roditeljima preselila u prestonicu ovog muzičkog žanra – Nešvil. Ubrzo je postala prvi klijent novoosnovane diskografske kuće Big Machine Records, čiji je manjinski vlasnik bio i njen otac. Jedan za drugim, nizali su se njeni kantri albumi: Taylor Swift (2006), Fearless (2008) i Speak Now (2010). Ipak, ono što je, pored očiglednog talenta, uticalo na njen uspeh jeste činjenica da je predstavljana kao devojka iz komšiluka. Svift je na taj način postala savršena predstavnica tzv. girl boss kapitalizma – američka devojka (više) srednje klase, koja je radom i trudom sve sama postigla. Međutim, sa popularnošću su se nizale kritike i to prvenstveno njenog ljubavnog života, pa je označena kao „serial dater“.

Ipak, Svift je u nekoliko navrata govorila o svesti da je i „sama postala brend“, brend koji mora da se menja kako bi nastavio da bude aktuelan. Upravo to je i bio razlog zašto je u albumima Red (2012), 1989 (2014), Reputation (2017), Lover (2019) i Midnights (2022) napustila kantri zvuk i u potpunosti se okrenula popu. Njen masovni komercijalni uspeh i niz prestižnih nagrada doneo je i kulturni legitimitet samom žanru popa, a njen pop feminizam na taj način je otvorio put belim ženama više srednje klase ka vrhu postojeće muzičke hijerarhije. Slava joj je dozvolila da dekonstruiše i ismeje narativ kreiran o njoj, te da ga u pesmama Shake It Off, Blank Space i The Man karikira i parodira. Ovim je, po prvi put u svojoj karijeri, jasno prozvala seksističke stereotipe koji su je pratili, osvrćući se na dvostruke standarde u muzičkoj industriji.

Vreme kada je Svift pokušavala da iskorači iz ukalupljene verzije sebe kao poslušne američke devojke, istovremeno je predstavljalo i vrhunac prisvajanja njene ličnosti od strane neonacističkih grupa, koje su je nazivale arijevskom boginjom (Aryan Goddess). Iako bi to što se Svift u potpunosti uklapala u kalup jedne standardne pop zvezde, po prirodi pretpostavljalo da bi je desničari odbacili kao proizvod dekadencije i degeneracije, to se nije dogodilo. Tako je krajnje desničarski vebsajt The Daily Stormer u nekoliko svojih objava Svift okarakterisao kao “Nazi Avatar Of The White European People”. Sem očiglednog – bele kože, plave kose i plavih očiju, desničarima je kao „dokaz“ njenih stavova služilo to što je karijeru započela kao kantri zvezda, odnosno predstavnica suštinski američke kulture. Kantri, kao žanr koji se najčešće vezuje za bele južnjačke konzervativce, shvaćen je kao signaliziranje o tome koji su njeni „pravi“ stavovi.

Kao i mnogo šta u Sjedinjenim Državama, i u životu Tejlor Svift dosta se promenilo sa dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD u januaru 2017. godine. Pored činjenice da je ovo bila godina u kojoj je započeo čuveni MeToo pokret, ona je za Svift bila značajna i na ličnom nivou –  odnela je pobedu u parnici za seksualno zlostavljanje. Iako je u više navrata govorila o ovom slučaju, te bila svesna da je njena privilegovana pozicija uticala da joj se poveruje, Svift je tek u dokumentarcu Miss Americana (2020) otvoreno progovorila o svom feminizmu, izrazivši žaljenje što 2016. nije podržala kandidaturu Hilari Klinton. Svoju dotadašnju političku ćutnju objasnila je sudbinom članica kantri grupe Diksi Čiks, koje su nestale sa radio stanica nakon što su prozvale Džordža Buša Mlađeg i američku invaziju na Irak. U političku diskusiju ušla je 2018. kada je otvoreno stala protiv Marše Blekburn, republikanke iz Tenesija koja se kandidovala za Senat, a ovakav svoj stav jasno je argumentovala dve godine kasnije: „Ona je glasala protiv jednakih plata za žene. Glasala je protiv ponovnog odobravanja Zakona o nasilju nad ženama. Ona veruje da preduzeća imaju pravo da odbiju uslugu gej parovima. Ona takođe veruje da ⦋homoseksualci⦌ ne bi trebalo da imaju pravo na brak. U pitanju su osnovna ljudska prava, i ne želim da vidim još jednu reklamu u kojima prikriva ovu politiku iza reči ’Hrišćanske vrednosti Tenesija’. To nisu hrišćanske vrednosti Tenesija. Ja živim u Tenesiju. Ja sam hrišćanka. To nije ono za šta se zalažemo.“

Političko buđenje Tejlor Svift odražavalo je neoliberalnu političku matricu njene generacije, generacije koja je odrasla slušajući njenu muziku i generacije kojoj je sada postalo bitno da čuje stavove njihove omiljene pop ikone. Predsednik Donald Tramp tom prilikom je izjavio da mu se Tejlorina muzika „sad sviđa 25% manje“. Ipak, Svift je svoje mišljenje jasno iskazala u protestnoj pesmi Only The Young (2020), kojom je pozvala mlade ljude da glasaju i koju je potom u svojoj predsedničkoj kampanji koristio Džozef Bajden. Svift je ovakvim političkim istupanjem ponovo uspela da istakne svoju autentičnost, i to možda i više nego ranije, dodajući istovremeno sebi epitet „dobre“ osobe.

Nakon što ju je American Music Awards proglasio umetnicom decenije i Bilbord joj uručio nagradu za ženu decenije 2019. godine, magazin Time proglasio je Svift za osobu 2023. godine, ističući da je „ovo godina kada je Svift postigla neku vrstu nuklearne fuzije: spajajući umetnost i trgovinu kako bi se oslobodila energija istorijske sile.“ Da ovo nije slučajnost svedoči i njena Eras turneja, koja joj je donela status milijarderke. Značaj ove turneje prepoznali su i ekonomisti, koji su izračunali da je donela vrtoglavih 5,7 milijardi dolara američkom BDP-u, nadenuvši naziv efektu koji Svift ima na ekonomiju – Swiftonomics ili Taylornomics. Ovaj efekat je naterao zemlje i gradove da se bore za njenu pažnju. Nakon što se Kanada nije našla na spisku datuma turneje, premijer Džastin Trudo sam je uputio poziv Svift, a isto su uradili i predsednik Čilea, gradonačelnik Budimpešte i lider tajlandske opozicione stranke.

Svift se danas nalazi u centru pažnje ne samo zbog ljubavne veze sa Travisom Kelsijem, igračem Kanzas Siti Čifsa, koja je dovela do povećanja prodaje njegovih dresova za 400% i povećanja gledanosti njegovih utakmica za čak 63% među ženskom populacijom, nego i zbog toga što je već mesecima meta jedne od najbizarnijih desničarskih teorija zavere. Naime, objavljivanje članka u New York Times-u koji je istakao „prikrivene napore“ Bajdena da pridobije Svift, gotovo se poklopilo sa finalom ovogodišnjeg Superboula, što je samo podgrejalo netrpeljivost Trampovih pristalica prema njoj. Iako (za sada) nije zvanično podržala kandidaturu Džozefa Bajdena na izborima 2024. godine, Tramp je uoči utakmice na svojoj društvenoj mreži Truth Social istakao da bi njena podrška Bajdenu, koji „nije uradio ništa za Tejlor i nikada neće“, predstavljala „nelojalnost prema čoveku koji joj je zaradio toliko novca“, misleći pritom na sebe. O stepenu polarizacije Sjedinjenih Država u godini izbora svedoči i to što čak 1 od 5 Amerikanaca veruje da postoji „prikriveni napor vlade“ da Svift pomogne predsedniku Bajdenu da pobedi na izborima u novembru. Od toga su 71% njih Republikanci, dok se 83% njih izjasnilo da će na predstojećim izborima glasati za Trampa.

Ipak, koliki je stvarni uticaj Svift na predstojeće izbore? Rezultati ankete Newsweek-a objavljeni 28. januara otkrili su da bi njena podrška imala najveći uticaj upravo na mlađe glasače, dok je 18 odsto birača reklo da bi bila „veća verovatnoća“ ili „značajno veća verovatnoća“ da bi glasali za kandidata kojeg bi podržala ova pop zvezda. Dakle, činjenica da bi gotovo svaki treći Amerikanac mlađi od 35 godina verovatnije glasao za kandidata kojeg podržava Svift, objašnjava „strah“ desnice od mogućnosti ove pop zvezde da „pokrene milione pristalica objavom na Instagramu ili usred koncerta“. Tako je samo jednom objavom na Instagramu prošle godine proizvela registraciju oko 35.000 novih mladih birača. Čak 41 milion pripadnika generacije Z imaće pravo glasa u novembru, a do sada su upravo najmlađi birači glasali za demokrate, te bili zaslužni za Bajdenovu pobedu 2020. Ipak, u trenucima kada su mnogi mladi ljudi nezadovoljni Bajdenovom politikom prema Izraelu, jasno je zašto je njihova podrška neizvesnija nego ikada ranije. Naravno, istorija ličnosti iz pop kulture koje podržavaju političare je duga: Frenk Sinatra otvoreno je navijao za Džona F. Kenedija, Keri Grant bio je vatreni podržavalac Ronalda Regana, a Opra Vinfri je svoju podršku dala Baraku Obami. Iako stvarni uticaj poznatih ličnosti na izbore ipak ostaje upitan, ne bismo smeli zanemariti da je Svift 2020. Trampu poručila „we will vote you out“, što se potom i desilo.

Za kraj, možemo se osvrnuti na tri događaja na koja bi trebalo obratiti pažnju u 2024. godini: izlazak njenog novog albuma (The Tortured Poets Department) u aprilu, dolazak Eras turneje na evropsko tlo u maju i, svakako, da li će se i kada izjasniti po pitanju predsedničkih izbora koji predstoje građanima Sjedinjenih Država u novembru mesecu.

O autoru

Sanja Lukić (Loznica, 1998) je istraživač-pripravnik i doktorantkinja na Katedri za savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za svoju disertaciju bavi se Fulbrajtovom stipendijom, njenom ulogom i značajem za širenje američke meke moći u Jugoslaviju u periodu od 1964. do 1991. godine. I u svom dosadašnjem radu je iz različitih persepktiva posmatrala i izučavala odnose Sjedinjenih Država i Jugoslavije u periodu hladnog rata. Saradnica je Centra za američke studije od 2022. godine.