Jesen 2016. godine bila je jedna od retkih za koju se odmah znalo da je istorijska. Kampanja za predsedničke izbore u Americi bila je u punom jeku, zemlja je bila podeljena kao da je Srbija, a ovoj novinarki koja se tada prvi put zatekla na tlu SAD, sve je delovalo nekako domaće i poznato. Jer, niko koga sam srela nije nameravao da glasa za Donalda Trampa, a ružičasti bedževi sa natpisom „Nasty women vote for Hillary” još uvek mi se vuku po fiokama i torbama…
Tada, pre osam godina, ideja da bi žena mogla da postane prva predsednica Sjedinjenih Američkih Država bila je često pominjana i apsolutno je bila karta na koju je tadašnja kandidatkinja demokrata Hilari Klinton igrala. Na stranu sada to što je imala ozbiljna opterećenja zbog kojih je veliki broj žena nije prepoznavao kao adekvatnu reprezentkinju borbe za ženska prava. Ishod tih izbora znamo.
Sada, naspram Trampa ponovo stoji žena, ali jedna sasvim drugačija žena nego što je Hilari Klinton.
KAMALA, ŽENSKI PRINCIP BEZ INSISTIRANJA
Početkom septembra, jedan izuzetno popularni Tiktoker, navodni ekspert za marketinške kampanje, srušio je do temelja sopstveni kredibilitet zbog načina na koji je kritikovao kampanju Kamale Haris. Naime, momak je kritiku zasnovao na tvrdnji da Haris gradi kampanju na činjenici da je crna žena. Osim što su drugi korisnici Tiktoka brzo otkrili da firma tate mlađanog marketinškog eksperta radi sa firmama Donalda Trampa, dečak je „pao” na prostoj proveri činjenica: od trenutka kad je ušla u predsedničku trku, Haris nijednom nije pomenula sopstveni pol, niti činjenicu da je žena gura u prvi plan. Što se tiče rase, o tome je više govorio njen protivkandidat. Ona sama, čini se, izbegava da ističe nešto što je svima očigledno: pol i rasu.
Na nedavno održanoj debati, iz koje je, po mišljenju mnogih eksperata izašla kao pobednica, nastupala je upravo kao osoba sa imenom, prezimenom i biografijom, a ne kao foto-robot zvani „crna žena”. Štaviše, u nekoliko navrata podsetila je Trampa da mu je baš ona protivkandidatkinja, a ne neko drugi.
Jedini identitetski momenat koji Kamala Haris ističe, ne tiče se ni pola ni rase, već – klase. Ona se vrlo jasno obraća srednjoj klasi, onoj koja najviše na svojoj koži (ma koje boje bila) najviše oseća ekonomska gibanja. Kako i sama dolazi iz američke srednje klase, ona se obraća vlasnicima malih biznisa, studentima u opasnosti od ogromnih studentskih dugova, onima kojima situacija na tržištu nekretnina ne dozvoljava da makar i maštaju o kupovini kuće, makar u ovom životu.
Kada se Džo Bajden povukao iz predsedničke trke, niko nije mogao da pretpostavi u kom će pravcu ići kampanja Kamale Haris. Sada je jasno da ona, udružena sa kandidatom za potpredsednika Timom Volcom, kampanju gradi na optimizmu i radosti. Sa marketinške strane, ovo je mudar odabir, jer je potpuni kontrast Trampovoj kampanji koja se zasniva na strahu, strahu od migranata, spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, teorija zavere… On i ovog puta igra na kartu zaista realnog nezadovoljstva bele niže srednje klase koja ga je prošli put i dovela na vlast. Ovog puta, međutim, veliko je pitanje da li ih može pridobiti istom pričom. Jer, Haris im nudi rešenja problema, ali na potpuno drugačiji način: umesto ljutnje i besa, ona nudi nadu i osmeh. Iako ne insistira na svom polu, može se reći da Haris nudi ženski princip upravljanja: toplinu, smirenost i autentičnu brigu za ljude.
Naravno, nepravedno bi bilo reći da se ne dotiče ženskih pitanja, naročito reproduktivnih prava, koja su nakon ukidanja presude „Ro protiv Vejda” u SAD-u dovela do jezivih posledica po zdravlje žena. Haris nedvosmisleno zagovara reproduktivne slobode i stalno podseća da su posledice odluke Vrhovnog suda fatalne po veliki broj žena. Štaviše, čitavu posetu Atlanti, Džordžija, koncipirala je tako da se fokusira na reproduktivna prava i pravo na abortus, upravo zbog toga što Džordžija ima jedan od najrestriktivnijih zakona, po kom je abortus nemoguć posle šeste nedelje trudnoće. Haris stiže u Džordžiju u trenutku kada se smrti dve žene u ovoj državi povezuju upravo sa restriktivni reproduktivnim zakonima.
Dodajmo tome i da je Kamala Haris još kao potpredsednica SAD redovna učesnica ženskih marševa.
A GDE SU TU MUŠKARCI?
Novinarka Glasa Amerike Petsi Vidakusvara objavila je nedavno zanimljivu analizu upotrebe maskuliniteta u kampanjama Donalda Trampa i Kamale Haris. Ona je uporedila dva koncepta muškosti koje reprezentuju Tramp i Tim Volc.
„Kontrast je bio jasan na konvencijama stranaka”, piše ona. Naime, na nacionalnoj konvenciji republikanaca, penzionisani rvač Hulk Hogan skinuo je jaknu i (uz urlike) pocepao majicu kako bi otkrio mišiće. Hoganu je prethodio Taker Karlson, posrnuli TV voditelj, koji je u aprilu 2023. dobio otkaz na TV mreži Fox, jer je postao previše konzervativan i kontroverzan čak i za njihove pojmove. Karlsona je ubrzo prigrlila tzv. „menosfera”, jer je snimio dokumentarac „Kraj muškaraca” o navodnom „srušenom nivou testosterona kod američkih muškaraca”, za koji su, naravno, krive – žene.
I naravno, tu su Tramp i njegov kandidat za potpredsednika, Džej Di Vens. Posle dva pokušaja atentata (premda se autentičnost ovog drugog još istražuje), Tramp se samoproglasio za „ratnika”. Na konvencijama ga najavljuje Dejna Vajt, direktor Ultimate Fighting Championshipa, asocijacije za meštovite borilačke veštine. A u pozadini se čuje Džejms Braun i pesma „It’s a man’s world” („Ovo je muški svet”).
Na Trampovim konvencijama, sve je borba, sve je „fajt” i sve puca od testosterona. To su zapravo festivali onoga što nazivamo toksičnim maskulinitetom: grubost, agresija, vika, lupanje pesnicom…
A onda, tu je Tim Volc. Ne samo u Americi, već sasvim sigurno i šire, svaka familija ima onog jednog teču, ujaka ili strica kog svi bez izuzetka vole. Volc već svojom fizičkom pojavom ostavlja utisak blagog i brižnog rođaka kom se svi obraćaju za savet. U svom tekstu za Glas Amerike, autorka Vidakusvara pominje i supruga Kamale Haris, Daga Emhofa.
„Pre nego što je ušao u politiku, Volc je bio profesor u srednjoj školi i fudbalski trener koji je služio vojsku. Emhof je advokat koji je prekinuo svoju praksu kako bi se potpuno posvetio tome da bude drugi džentlmen u zemlji. U svojoj profesionalnoj i ličnoj podršci Haris, Volc i Emhof odudaraju od tradicionalnog razmišljanja o predsedničkim partnerstvima, gde žene obično igraju sporednu ulogu”, piše ova autorka.
Zanimljivo je da Emhof i supruga Džej Di Vensa dele profesiju koje se Emhof odrekao da bi podržao Kamalu u političkoj karijeri, dok Vens svoju suprugu predstavlja kao „dobru advokaticu i još bolju majku”.
Dok ekipa republikanaca forsira „staru školu” muškosti, u kojoj je, kako ono beše, muškarac glava, a žena vrat, demokrate su, makar u ovoj predsedničkoj trci, pokazale drugi model. Muškarci u kampanji demokrata u potpunosti su posvećeni uspehu Kamale Haris, drže se u pozadini, jer ona je odabrana da bude na čelu. Međutim, ovde nije reč o nekakvoj zameni rodnih uloga. Naprotiv, ni Volc ni Emhof ne deluju, figurativno rečeno, „kastrirano”. Postavka je jasna: ona (Haris) je, po njima, najbolja za posao za koji se kandiduje. Ni oni, baš kao ni ona, ne stavljaju u prvi plan pol, ni svoj ni njen. Ostavljaju utisak tima na zajedničkom zadatku, tima u kom je podela jasna, i to podela posla, a ne uloga.
Tramp i Haris su u najnovijim anketama vrlo blizu jedno drugom i izgleda da imaju jednake šanse, što će ove izbore učiniti izuzetno zanimljivim. Zanimljivo će biti i to što ćemo imati priliku da vidimo koji od ova dva dijametralno suprotna pristupa više prija američkom biračkom telu. I, premda ona sama ne gura svoj pol u prvi plan, birači, makar oni njoj naklonjeni, i te kako žele da vide ženu na čelu Sjedinjenih Američkih Država. Ta želja nije nova, ali posle ukidanja „Ro protiv Vejda” i nereda u Kapitolu nakon pobede Bajdena, možda je „ženski princip” nešto što to društvo želi.
