Blog

Trampov bal pod Maskom

 9. februar 2024.

Trampov bal pod Maskom

Preživljavanje (makar mentalno) poslednjih godina izgleda i tako što ljudi žive u svojim bablovima – i u stvarnom životu, ali i u virtuelnom, na društvenim mrežama. Dobrim „kreiranjem“ sopstvenog babla, moglo se na Tviteru kretati u sigurnom i prijateljskom okruženju, uz praćenje vesti i informacija koje vas zanimaju, i ljudi s kojima delite slične stavove o politici, umetnosti, hrani, ili šta vas već zanima. Dosta toga se, međutim, promenilo otkako je Ilon Mask preuzeo Tviter, što je i na simboličkom nivou označeno svojevrsnim ubistvom tirkizne ptičice, koju je zamenio zloslutno crni X.

Po analizama Vašington posta, od kada je tviter postao X, na ovoj platformi je mnogo više ekstremističkog sadržaja, propagiranja desničarskih uverenja i anti-woke histerije. Sve su izraženiji i antisemitski sadržaji, naročito od posle 7. oktobra i terorističkog napada Hamasa na Izrael, koji je izazvao krvavi rat u pojasu Gaze. Ovo je dovelo do toga da su mnoge kompanije, poput Diznija, Epla i IBM-a zbog propagiranja antisemitizma povukle reklame sa X platforme, ali ima i onih koji su možda baš zbog toga rešili da podrže X, poput Endrju Tejta, koji se u Evropi nalazi pod optužbama za silovanje i trgovinu ljudima, a koji je obećao da će potrošiti milion dolara za oglase na ovoj mreži.

Još dok je bio samo ekstravagantni i uticajni tviteraš, Mask je izazivao kontroverze, i već tada su ga povezivali sa američkom desnicom. Tome su doprineli njegovi stavovi o ograničavanju kretanja za vreme pandemije COVID-19, kao i podrška kontroverznim ličnostima sa desnog političkog spektra. Situacija se drastično promenila kada je tviteraš Mask postao vlasnik Tvitera, i nastavio da se sa tih pozicija oglašava na najrazličitije teme, među kojima od početka ove godine, mimo postova o njegovim projektima i kompanijama Falkon 9, SpejsEks, Tesla i Neuralink, dominiraju političke teme na kojima i Donald Tramp gradi svoju kamanju. Gledajući Maskov nalog, i kako postovima „skače“ s lansiranja raketa na pitanje granica i migranata, čovek bi mogao da se zapita da li u tom ludilu ima sistema. Za razumevanje Maskove pozicije na mreži X, indikativno je da on sebe vidi kao apsolutistu slobodnog govora (free speech absolutist), što otvara pitanje razumevanja slobode godovra, i dilemu da li je ona samo alibi za širenje desnih ideja i različitih teorija zavere, ili i kanal za trasiranje puta za Trampovu pobedu.

Kada je u oktobru 2022. godine za sumu od 44 milijarde dolara Mask postao vlasnik Tvitera, napisao je „ptica je oslobođena“. Oslobađanje ptice nije bilo dovoljno, te je ona u julu 2023. i „ubijena“, kada je tirkiznu tviter ptičicu zamenio crni logo X. Ta vizuelna promena je vremenom dobila i dublji značaj, i zaista je označila novo doba na ovoj društvenoj mreži.

Jedan od prelomnih trenutaka u životu Maskove platforme X, svakako je bio povratak Donalda Trampa na mrežu koja mu je služila kao megafon dok je bio predsednik, i neposredno posle gubitka izbora, sve do 8. januara 2021. kada je mu je posle napada na Kapitol suspendovan nalog. Stvari su, međutim, počele da se menjaju kada je 15. novembra 2022. Tramp objavio svoju treću predsedničku kandidaturu, da bi Ilon Mask već 19. novembra, pozivajući se na demokratiju i „glas naroda”, pitao korisnike da li Trampa treba vratiti na ovu društvenu mrežu. Prema pisanju Njujork tajmsa, glasalo je oko 15 miliona ljudi, od čega 52% za Trampov povratak, što je još jedan od dokaza duboke polarizovanosti društva u Americi, ali i globalno. Za Trampov povratak na mrežu čekao se povoljan trenutak, koji je došao u avgustu 2023. Posle odsustvovanja sa mreže od poslednjeg tvita 8. januara 2021, Tramp se na mreži X oglasio 25. avgusta 2023, postujući svoju policijsku fotografiju, uz link ka njegovoj kampanji za predsednika 2024.

Za povratak na mrežu, teško da je bilo boljeg povoda od policijske fotografije (mugshot) Donalda Trampa iz zatvora u Džordžiji, jer je to bio prvi put da se na ovakvoj fotografiji, kao da se radi o lopovu, dileru droge, silovatelju ili ubici, našao jedan američki (bivši) predsednik. Pogled pun besa i prkosa na toj fotografiji, uz reči „Mešanje u izbore! Nikad se ne predaj!“ i link ka njegovom sajtu, definitvno su označili početak njegove predsedničke kampanje. Na ovaj Trampov post odmah je reagovao vlasnik mreže X Mask rečima „next-level“, čime je Trampova kampanja na X-u mogla da počne. Analiza Maskovih tvitova od početka 2024. godine pokazuje da bez obzira na Trampovu pasivizaciju na mreži od 25. avgusta 2023, on kao vlasnik X platforme intenzivno radi za Trampa i njegovu predsedničku kampanju.

Ako se pogledaju Maskove objave samo od početka 2024, vidi se da su mnoge od populističkih i „trampovskih“ tema tu – i pitanje (krađe) izbora, i njegova zabrinutost zbog migranata, i pitanje jednakosti i prava manjinskih grupa (smetaju mu), borba protiv woke kulture, i antivakserski stavovi. Najglasniji je bio kada je u pitanju Bajdenova granična politika, gde je otvoreno kritikovao migrante i njihov ilegalan ulazak u Ameriku, videći u tome pretnju po nacionalnu bezbednnost SAD. Mask je u postovima otvoreno optužio Bajdena za strategiju dovođenja što većeg broja migranata u Ameriku, da bi sebi obezbedio glasove za izbore, ali dugoročnu premoć Demokratske stranke i pretvaranje Amerike u jednopartijsku državu. Mask intenzivno radi i na kreiranju straha kod Amerikanaca od migranata koji „preplavljuju“ Ameriku  (“Nisam protiv imigracije, samo sam protiv masovnog broja neproverenih ljudi koji preplavljuju Ameriku, što bi trebalo da bude stav svakog razumnog pojedinca”), i koje samo što nisu počeli da useljavaju u kuće Amerikanaca.

Za Trampovu predizbornu kampanju radi i širenje lažnih vesti o američkom izbornom sistemu, što je takođe jedna od čestih Maskovih tema na mreži X. Na tragu Trampovih optužbi da je pokraden na prethodnim izborima, Mask ponavlja da je ludilo („this is insane”) što se u Americi može glasati bez ličnog dokumenta, i što se može glasati i poštom, a ne isključivo listićima koji se ubacuju u glasačku kutiju. Onaj ko iole poznaje američki predsednički sistem i način izbora američkog predsednika zna da je rano glasanje (early voting) i glasanje poštom uvedeno još za vreme Građanskog rata, da bi i vojnici mogli da glasaju, kao i da je na izborima 2016. godine, kada je Tramp pobedio, svaki četvrti glas stigao poštom. Upravo zato, neistine o američkom izbornom sistemu i o tome da će i imigranti koji su ilegalno u Americi moći da glasaju, samo potpiruju teorije zavere, a u sučaju da Tramp izgubi izbore, mogu da posluže i kao podstrek za nemire.

Pored pitanja migranata i regularnosti američkih izbora, u arsenalu Maskovih postova na mreži X su i mnogi drugi Trampovi stavovi, poput kritike woke Amerike („šta se to desilo sa Amerikom”), kada  retvituje srušene statue Kolumba, Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona, ali i kritike inkluzije i raznolikosti. Zbog tvita iz jeseni 2023, kada se složio sa komentarom da jevrejske zajednice šire mržnju prema belcima i da su odgovorne za „horde manjina” koje „preplavljuju” SAD, Mask je posetio Aušvic, ne bi li smirio bes javnosti, mada je i tom prilikom pokazao nepoštovanje ovog mesta stradanja, jer je, iako se ne preporučuje obilazak logora mlađima od 14 godina, Mask na ramenima nosio svog trogodišnjeg sina, kao da su u poseti Diznilendu.


Svakako je jedno od ubojitijih oružja u Maskovom i Trampovom perdizbornom arsenalu na platformi X nalog Takera Karlsona. Ovaj kontorverzni novinar, bivši voditelj Foks njuza, desničar, teoretičar zavera i svojevrsni portparol Donalda Trampa, posle otkaza na Foksu našao je svoju sigurnu luku na platformi X, na kojoj trenutno ima 12 miliona pratilaca. Ne krije da je Tramp njegov kandidat na izborima 2024, a u medijima se spekuliše da bi Karlson mogao da bude i potpredsednik. Politico Karlsona naziva Trampovim diplomatom u senci, što je njegov poslednji novinarsko-propagandistički poduhvat – intervju s Vladimirom Putinom i potvrdio. Njegov odlazak u Moskvu u tom smislu nije slučajan i vrlo je dobro osmišljen. Karlson je posle večera u luksuznim restoranima i baleta u Bojšoj teatru, uz izlive takeromanije u ruskim medijima, intervjuisao Putina, da bi, kako je to najavio na X-u, američka javnost čula istinu o ratu u Ukrajini, jer ona, po njemu, nema pojma šta se dešava u tom regionu. O tome da je Mask itekako bio deo celog ovog plana, svedoči i Takerova izjava da će intervju sa Putinom biti objavljen bez cenzure od strane vlasnika platforme Ilona Maska, zbog čega mu je Taker izrazio zahvalnost, jer će, za razliku od njega, „zapadne vlade uraditi sve da cenzurišu ovaj video“.

Pitanje je šta je, u novinarskom smislu doneo Karlsonov intervju s Putinom, ali je u propagandnom smislu doneo mnogo. U prvih sat vremena, na X-u ga je videlo 10 miliona ljudi, a u prvih 12 sati, 85 miliona. Ako izuzmemo loš humor (mada je to stvar ukusa), ostaje činjenica da je nasmejani Putin imao više od dva sata za lekcije o istoriji i za negiranje suvereniteta Ukrajine, objašanjavajući da su Ukrajinci zapravo oduvek bili Rusi, za beskrajne kritike Amerike i Zapada, za priče o ekonomskoj moći Rusije, ali i za pohvalu Kine, Donalda Trampa (naglasio je da je od američkih predsednika imao dobar odnos sa Džordžom W. Bušem i Donaldom Tramokm) i Ilona Maska („Mislim da nema zaustavljanja Ilona Maska. On će postupiti kako smatra da je ispravno. … Mislim da je on pametan. Zaista verujem u to.“). Zahvaljujući Takeru Karlsonu i Ilonu Masku, Putin je dobio forum za nastup kakav nije imao od početka rata, nudeći pregovore, ali i kritikujući američku pomoć Ukrajini i američki sistem.

Celokupno delovanje Ilona Maska i njegove X mreže otvara pitanje uticaja društvenih mreža na rezultate izbora. Da mediji imaju važnu ulogu u predizbornim kampanjama, nije nikakva novost. Za Frenklina Delano Ruzvelta to je bio radio, televizija je pomogla Džonu Kenediju, a od izbora Baraka Obame je uticaj društvenih mreža jedan od najvažnijih u opredeljivanju glasača. Studija Univerziteta u Prinstonu je pokazala da je Tviter igrao jednu od ključnih uloga u odluci umerenih glasača da svoj glas ne daju Donaldu Trampu na izborima 2020. S obzirom na sve veći upliv desnice i prisustvo teorija zavere i protrampovskog narativa na mreži X, pitanje je da li će ovog puta društvene mreže dovesti do drugačijeg izbornog rezultata. Platforma X trenutno ima oko 556 miliona korisnika, od kojih oko 95 miliona iz SAD. Najpraćeniji na X mreži je upravo Ilon Mask sa 171,9 miliona pratilaca (27. novembra 2023. ih je imao 156 miliona), što govori o njegovoj popularnosti, ali i uticaju koji ima. Poređenja radi, drugi po broju pratilaca na ovoj mreži, Barak Obama, ima 132 miliona pratilaca, Džastin Biber i Kristiano Ronaldo oko 111 miliona, Tejlor Svift 95 miliona, Donald Tramp 87 miliona, CNN 62 miliona, zvanični nalog predsednika SAD Džozefa Bajdena ima 34 miliona, papa 18,6 miliona, Mišel Obama 22 miliona… Ako se broj Trampovih pratilaca na X-u (87 miliona) uporedi sa brojem pratilaca koje ima na mreži koju je sam osnovao, Truth Social (u decembru 2023. imao je 4,83 miliona korisnika), verovatno je pitanje dana kada će se on ponovo aktivirati na mreži X. Ali, čak i da do toga ne dođe, što je malo verovatno, trbuhozborac Ilon Mask radi posao. U tom ludilu itekako ima sistema.

O autoru

Radina Vučetić je redovna profesorka i upravnica Centra za američke studije Filozofskog fakuleteta, Univerziteta u Beogradu. U fokusu njenih istraživanja su istorija 20. veka, američke studije, Hladni rat, srpsko/jugoslovensko-američki odnosi, istorija Jugoslavije, kulturna i društvena istorija, kulturna diplomatija i meka moć.